Литерарна дружина
Чланови Литерарне дружине, верују да је поезија стаза којом ходе само одабрани, они чија душа носи златни ореол духовности и чије је срце спознало истинску лепоту овоземаљског постојања.
Стихови наших ученика саткани су од најсуптилнијих осећања, зазидани у темељима ђачких мостова преко којих млађане поете прелазе у часима неисцрпне инспирације када мале душе великих духовних очију осете насушну потребу за уметношћу. Тада пишу, некада невешто, некад смело и лако, али хватају се у коштац са речима и римама и најзад, стварају. Пишу о свом детињству, људима који имају посебно место у њиховом животу, о природи и љубави, али и одају почаст великанима српске књижевности и својим паноима оплемењују школски простор. Савакодневни сусрети са писаном речју уверавају нас да је једини исправан пут, пут просветитеља Доситеја Обрадовића који нам је ставио у амaнет своју мисао: Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.
Овог пролећа, наши млађани књижевници отворили су врата поетског царства и руку под руку са Мнемосином, богињом поезије, кренули ка изворима своје инспирације верујући у Татаркијевичеве речи да је сликарство нема поезија, а поезија слика која говори, зато говоре и говориће ПЕСМОМ.